Београд, Србија – галерија „Новоризница Београд” са задовољством најављује отварање изложбе „Цвеће”, личног пројекта Марине Колдобске. Изложба ће трајати од 15. септембра до 14. октобра 2024. године. Вернисаж ће се одржати 14. септембра од 18.00 до 22.00, уметница ће представити своје слике и графике.
У ери концепата и дигиталних технологија, Марина Колдобскаја нуди другачији пут – окретање почецима, вечним симболима и лаконским изражајним средствима. Изложбу треба посматрати не само као збирку сликовитих слика, већ и као храбар манифест који позива на преиспитивање улоге лепоте и једноставности у савременој уметности.
Контраст између црно-црвених и плаво-златних палета ствара напетост која уједињује изложбени простор. Црно-црвена шема боја, која подсећа на крв, земљу и страст, оличава енергију живота, његову виталност и коначност. Плава и златна, традиционално присутне у иконопису и симболизујући небо и вечност, стварају осећај мира, спокоја и жеље за трансцендентним. Шеме боја нису само декоративни елемент, већ посредници који апстрактне идеје – живот и смрт, земаљско и небеско – преводе у чулни доживљај посматрача.
Лаконизам и геометријска јасноћа композиција стварају осећај строге уређености, који подсећа на супрематизам. Истовремено, игра текстура, храпавост платна и папира, рељефност потеза, улазе у дијалог са њом, подсећајући на материјалност света, његову несавршеност и променљивост. Нагласак на тактилности и материјалности дела наглашава значај телесног искуства у перцепцији уметности, супротстављајући га апстрактном и дигиталном.
Радови Марине Колдобске нису толико слике препознатљивих слика, већ знаци, формуле које воде до схватања „небеске хармоније“. Интеракција елемената изложбе ствара атмосферу погодну за медитативно размишљање, позивајући гледаоца на унутрашњи дијалог и самоспознају. У дигиталном добу, када наша пажња стално лута, уметност нас може вратити себи, помоћи нам да успоримо и постанемо повезанији са светом. Радови Марине Колдобске на изложби „Цвеће“ нуде гледаоцу такву прилику - прилику да застане, завири, ослушкује себе и околни простор и, можда, открије нове или заборављене аспекте околног света.